Ljudi su po
prirodi nesrećni i nezadovoljni. Zajedno sa tom činjenicom, čini mi se da se
taj osećaj pojačava sa mutacijom naših gena u vremenu.
Ako biste
bili dokoni i želeli da dokazujete suprotno, dovoljno je okrenuti se oko svoje
ose i pitati ljude kada su (bili) srećni. Svi će govoriti o prošlom vremenu. Mada,
ne morate ni da pitate. Dovoljno je da ih čujete. Svi samo kukaju i žale za
starim vremenima. Tada im je, kažu, bilo bolje. Upitate li ih da li znaju koje
je doba bilo „zlatno doba“ za život, odnosno doba u kojem bi oni voleli da se
sada nalaze, dobićete različite odgovore ali će svi biti u prošlosti, od kamenog
pa sve do poslenje bitne promene (političke, topografske, klimatske,
geografske...). Sada sigurno odmahujete glavom i naslanjate se na naslon
stolice u znak negodovanja, ali zastanite i razmislite: Koje je vaše „zlatno doba“ u kojem biste voleli
da živite? U prošlosti je, zar ne?
Kako
vreme prolazi naša sećanja i emocije se filtriraju i blede. Ona najjača se
zadržavaju. Ostaju samo pozitivni osećaji poput šećerne pene, bez slika,
tadašnjih misli i realnih događaja. Sada kada smo sve preživeli i progurali
sada nam se čini da i nije bilo tako teško i da je sigurno lakše nego sada. Sve
je lakše od ovoga što nam se sada događa, što je pred nama. Tom logikom čekaju
nas sve gori i gori dani. Na primer, sve toplija leta i sve hladnije zime, jer
one zime i leta nisu bila takva. Tada smo mogli da dišemo i funkcionišemo.
Zaista? Naravno da ne. To je naš mozak zadržao kao realnu sliku ali je daleko
od istine. U ovom konkretnom slučaju dovoljno je otići do neke arhive i
proveriti. I u prošlosti smo imali teške situacije ali one nam sada ne prete
jer su iza nas. One što nam dolaze ni ne možemo pretpostaviti kakve će biti ali
ih se već sada plašimo.
Čoveku
uvek fali nešto i uvek će mu faliti nešto. Nezadovoljstvo je deo našeg DNK lanca. Uvek je bio i uvek će biti. Sumljate
li? Da je prvi čovek bio zadovoljan sobom i svojim okruženjem ne bismo došli do
ovoga što smo sada (šta god da smo sada).
Razmislite
o ovome i slobodno mi se suprotstavite preko komentara ili na mail:
majaurosevic.blogspot@gmail.com
Obavezno
odgledajte novi Woody Allen-ov film Midnight in Paris (2011), fatastičan je i
ima poentu. Mene je inspirisao da vam ovo napišem. :)
0 Comments