Teška vremena prijatelju moj...



Драги моји,

Пре неколико месеци је био мој последњи пост на овом блогу. Нисам вас заборавила и вредно сам сакупљала и архивирала догађаје и места али некако нисам налазила снаге ни времена да их и објавим на ваљани начин. Све то и даље стоји у рачунару у мојој соби у коју се трудим да не улазим по цео дан.
Свака година са собом носи нове ударе среће и туге, у једнаким дозама. И без обзира колико сам их већ доживела и преживела, свака ме ухвати неспремну и изненади.
Негативне сам упијала и скривала у себи од себе, а лепим се радовала и безглаво јурила по још.
Баланс живота је неизбежан јер да немамо ружне, не би знали да ценимо лепе, зар не? Сурово звучи? Знам! Али је истина.