Ivo Andric i ja


Ne mogu iskreno govoriti o gospodinu Andriću kao velikom čoveku jer ga nisam poznavala. Mimoišli smo se u vremenu, i ne mogu da ga procenim kao čoveka, prijatelja, poznanika ili prolaznika.
Ne mogu govoriti o njemu ni kao o velikom nobelovcu jer ni za to nemam prava. Nobelovu nagradu nije samo on primio. Svi koji jesu, sigurno i neosporno su uradili nešto posebno i nazivamo ih velikim ljudima, velikim nobelovcima... ja nisam jedna od njih i nisam dostojna da ih upoređujem.
Gospodina Ivo Andrića izuzetno cenim kao pripovedača. Ne smatram ga književnikom, ali njegova dela jesu književnost. Znao je na prost način da ispriča najteže stvari i događaje.
Ne znam koliko dugo je zapisivao svoje iscepkane misli i da li ih je sam sakupljao, ili je to neko uradio posle njegove smrti i izdao posthumno knjigu "Znakovi pored puta", ali sam zahvalana što postoji i što nam je svima dostupna. Ona je oličenje mudrosti, upornosti, svestranosti, konstantne i neometane upotrebe mozga. 
Smatram, a možda grešim, da je gospodin Andrić pisao u slojevima. Na prvi pogled je sve rekao, ali da li je to sve što nudi? Mislim da ne. Negde usput, kriju se poruke, pouke, saveti...
Sve što želim je da jednog dana sa svojim pisanjem budem dostojna da u svom izlaganju, kada pomenem gospodina Ivo Andrića, smelo izostavim ´gospodin´. Jednog dana...

Na današnji dan (09. oktobar 1892.godine) rodio se Ivo Andrić. Za više informacija o njegovom životu i književnim delima čitalac se upućuje na Vikipediju (Wikipedia).