Srodne duse za 13ti februar




Da li su to one s kojima smo srećni, nasmejani ili one s kojima delimo bitne stvari? Da li nam se srodne duše događaju samo jednom u životu? Mislim da niko nije uspeo da dokaže ni jedan odgovor, a i zašto bi? Ljubav se ne dokazuje. Ona se pokazuje i u nju se veruje.
Ako nekada, u svom životu, upoznamo srodnu dušu (osobu) sa kojom delimo stvari, osobine, interesovanja i na kraju emocije da li se trudimo da svim raspoloživim silama je zadržimo kraj sebe? Da li zatvaramo oči na njene/njegove mane? Mislim da ne bi trebalo, ali opet strah od samoće... on nas uvek tera da „progutamo“ što više pre nego što „puknemo“. Ne bi trebalo da bude tako! Samoća ima svoj cilj. Ne treba da je puštamo da bude duga, da se useli trajno u naše živote, niti treba da je se plašimo.
Ako bismo sve govorili jedno drugom, to bi bio verbalni kompromis. Kada kažemo svojoj voljenoj osobi da nam smeta nešto što je upravo uradio/la i od druge strane dobijemo negativnu reakciju koja nije podložna ikakvom daljem razgovoru, sledeći put ćemo se zapitati da li žemo da opet proživimo isto. Kakva će biti njena/njegova reakcija? Da li će je biti? Da li je to samo „pucanje u vazduh“? Ubedimo sebe da to nije ništa, odćutimo dok brojimo u sebi i krenemo dalje. Sve iz ubeđenja, u koje i ja iskreno verujem, da postoji samo jedna srodna duša za svakoga.
Tokom godina stalno slušamo/čitamo o srodnim dušama da se događa, kada ih imamo, ne prepoznajemo ih i nastavljamo da tražimo dalje.
Srodne duše nisu savršene. One su samo kompatibilne nama, naša druga polovina. A nepobitna činjenica je da ni mi nismo savršeni, ali bi trebali da se trudimo da ispravimo svoje mane i načinimo korak ka osobi koju volimo. Teško je. Čini se nemoguće. Znamo da trebamo, znamo da moramo i znamo koliko osobu, za koju treba da se menjamo, volimo. Napor je veliki ali nagrada, život sa srodnom dušom, je valjda veća...

Ne propagiram izmišljeni praznik (o kome neće biti post-a), nego izjavljujem ljubav jednoj osobi za koju smatram da je moja srodna duša i zahvaljujem mu što me je trpeo svih ovih meseci (godina)... 21. ljubavi

1 Comments

  1. "Ima ljudi koji nam govore ali ih mi ne slušamo, ima ljudi koji nas povrijede i ne ostavljaju trag, ali ima ljudi koji se jednostavno pojave u našem životu i ostave zauvek trag.”

    Cecília Meireles

    ReplyDelete