Da li su to one
s kojima smo srećni, nasmejani ili one s kojima delimo bitne stvari? Da li nam
se srodne duše događaju samo jednom u životu? Mislim da niko nije uspeo da
dokaže ni jedan odgovor, a i zašto bi? Ljubav se ne dokazuje. Ona se pokazuje i
u nju se veruje.
Ako nekada, u
svom životu, upoznamo srodnu dušu (osobu) sa kojom delimo stvari, osobine,
interesovanja i na kraju emocije da li se trudimo da svim raspoloživim silama
je zadržimo kraj sebe? Da li zatvaramo oči na njene/njegove mane? Mislim da ne
bi trebalo, ali opet strah od samoće... on nas uvek tera da „progutamo“ što
više pre nego što „puknemo“. Ne bi trebalo da bude tako! Samoća ima svoj cilj.
Ne treba da je puštamo da bude duga, da se useli trajno u naše živote, niti
treba da je se plašimo.
Ako bismo sve
govorili jedno drugom, to bi bio verbalni kompromis. Kada kažemo svojoj
voljenoj osobi da nam smeta nešto što je upravo uradio/la i od druge strane
dobijemo negativnu reakciju koja nije podložna ikakvom daljem razgovoru,
sledeći put ćemo se zapitati da li žemo da opet proživimo isto. Kakva će biti
njena/njegova reakcija? Da li će je biti? Da li je to samo „pucanje u vazduh“?
Ubedimo sebe da to nije ništa, odćutimo dok brojimo u sebi i krenemo dalje. Sve
iz ubeđenja, u koje i ja iskreno verujem, da postoji samo jedna srodna duša za
svakoga.
Tokom godina
stalno slušamo/čitamo o srodnim dušama da se događa, kada ih imamo, ne
prepoznajemo ih i nastavljamo da tražimo dalje.
Srodne duše nisu
savršene. One su samo kompatibilne nama, naša druga polovina. A nepobitna
činjenica je da ni mi nismo savršeni, ali bi trebali da se trudimo da ispravimo
svoje mane i načinimo korak ka osobi koju volimo. Teško je. Čini se nemoguće.
Znamo da trebamo, znamo da moramo i znamo koliko osobu, za koju treba da se
menjamo, volimo. Napor je veliki ali nagrada, život sa srodnom dušom, je valjda
veća...
Ne propagiram izmišljeni praznik (o kome neće biti
post-a), nego izjavljujem ljubav jednoj osobi za koju smatram da je moja srodna
duša i zahvaljujem mu što me je trpeo svih ovih meseci (godina)... 21. ljubavi
1 Comments
"Ima ljudi koji nam govore ali ih mi ne slušamo, ima ljudi koji nas povrijede i ne ostavljaju trag, ali ima ljudi koji se jednostavno pojave u našem životu i ostave zauvek trag.”
ReplyDeleteCecília Meireles