Prvo što sebe trebate da upitate je sledeće: "Da li sam ja ikada uradila/uradio nešto lepo a da mi to niko nije tražio? Kada je totalnom strancu, prolazniku kroz naš život bila potrebna pomoć, kada je vapio za njom, da li smo pomogli? Ma da li smo se uopšte razmišljali da pružimo ruku i primimo ga u život?"
Većina će prvo reći na sva pitanja: "Naravno da jesam! Kakva su to pitanja? Pa eto ono kada sam pomogao/pomogla..."
Sledeće je pitanje: "Da li ste videli sopstvenu korist u tome kada ste pristali da nekome pomognete? Šta ste dobili kada ste im se našli? Da li ste očekivali da vam neko da nešto zato što ste bili tu?"
Odgovor u prvi mah nećete imati...
Ali ne brinite. To je u ljudskoj prirodi. Nije ga bilo, ali eto - vremena se menjaju. Ovo je odličan izgovor za sve vas koji ćete nastaviti to da radite.
Videla sam juče pripadnika gradske čistoće koji je zadužen za čišćenje moje ulice. Prvo što mi je palo na pamet je da odem po hladnu čašu vode uz neko slatko i ponudim ga kada bude pravio pauzu. Tako je moja baka radila godinama. U našem kraju nijedan čovek na dužnosti nije radio a da nije dobio neko osveženje (vodu, sok, kafu, slatko,.. šta je trenutno bilo u kući). Bilo je dana kada nismo mogli da pružimo ništa više od čaše hladne česmovače, ali smo uvek za uzvrat dobijali osmeh od njih. Saznanje da smo nekome ulepšali radni dan, pomogli da odahne na vrućini, je dovoljna nagrada.
Dobro se uvek dobrim vraća! Čini dobro i nadaj se dobru, pričalo se. Ja sam vaspitana po starim načelima i normama kojih volim da se i danas, u ludom i brzom svetu, pridržavam. Jedino me oni drže u ravnoteži sa svim što ovaj novi svet donosi.
Ako nismo ljudi prema ljudima koji nas okružuju kako mislimo da budemo dobri - odjednom - radi naše buduće dece? Ili ćemo njima dati loš primer nesvesni činjenice da smo mi loši...
0 Comments