Od 2001. godine, grad Bazel iz Švajcarske je donator Gradskog Saobraćajnog
Preduzeća (GSP) „Beograd“. Od te godine, u naš grad je stiglo oko 30 tramvaja
nemačkog proizvođača „Divag“ (Düewag) iz Dizeldorfa. Prepoznatljivi po zelenoj
boji i simpatičnim prikolicama, stabilnosti u vožnji i vrlo udobnim sedištima,
krstarili su preko tri decenije jednim od najlepših gradova Švajcarske i
Evrope, a sada su u Beogradu, da „pomognu“ i poboljšaju naš javni gradski
prevoz. Koliko su kvalitetna vozila u pitanju, potvrđuje i činjenica da je za
ovih 11 godina, koliko rade u Beogradu, samo jedan „Švajcarac“ otišao u rashod,
tj. nije bilo isplativo popravljati ga.
Ovih dana nam je pristiglo još 6 tramvaja i 10 prikolica, a „iznenađenje“
je što su u žutoj boji, za razliku od zelenih na koje smo navikli. Tu se možemo
malo upoznati i sa gradom-donatorom, Bazelom. Radi se o tome da u Bazelu dva
preduzeća vrše javni prevoz, pri čemu su podeljeni tako da firma Basler Verkhers Betreibe (BVB) obavlja
gradski, a Baselland Transport (BLT)
prigradski saobraćaj. Da, moguće je! U Bazelu tramvaji obavljaju i
prigradski prevoz, autobuski saobraćaj je sveden na minimum. Kada su oba
preduzeća počela da obnavljaju svoje vozne parkove savremenim visokokapacitetnim
tramvajima „Combino“ i „Tango“, stara vozila su ustupili beogradskom GSP-u.
Tramvaji koji su ranije stizali, u zelenoj boji, pripadali su firmi BVB, a
ovi pristigli ovih dana, firmi BLT, koja svoja vozila boji u žuto. I ovi
tramvaji su od istog proizvođača i istog tipa (Düewag Be4/6), takođe
proizvedeni početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Sumnjate da su prestari?
Upoznali smo se sa javnim prevozom u Bazelu, sada možemo da upoznamo i tramvaj
kao vozilo.
Ako niste znali do sada, može Vas šokirati činjenica da je radni vek jednog
tramvaja do 50 godina, ponekad i više. Ako su jednostavne konstrukcije i laki
za održavanje, kao „naši Švajcarci“, onda je sumnja u pouzdanost ovih „staraca“
potpuno neosnovana. Vozila koja danas koristimo u Beogradu, ĆKD Tatra, (među GSP-ovim osobljem
poznati pod nadimcima „Katica“ i „Gvozden“) su u glavni grad počela da pristižu
polovinom osamdesetih godina prošlog stoleća, što znači da su sada na polovini
radnog veka. Sada im je vreme za generalnu popravku i modernizaciju, što
podrazumeva njihovo duže odsustvo sa ulica Beograda. Da se ne bi dogodilo da
javni prevoz trpi zbog manjka vozila, grad Bazel je izašao u susret Beogradu i
svoja stara vozila ustupio GSP-u, a takođe se krenulo i u nabavku novih
tramvaja CAF Urbos 3, poznatijih kao „Španci“. Dakle, primanje starih
švajcarskih tramvaja kao donacije nije ono što zlonamernici govore: pravljenje
„deponije Evrope“ u Srbiji, već mudar potez koji će obezbediti uštedu i
normalno funkcionisanje tramvajskog podsistema u Beogradu. Dok su naša vozila
na remontu, „Švajcarci“ će ih zamenjivati, posle toga mogu u zasluženu penziju,
a nekoliko vozila mogu da budu i muzejski eksponati, zašto da ne. U nekim
gradovima (Prag, San Francisko), postoje muzejske linije, sa vozilima starim
preko 80 godina, koja i danas savršeno funkcionišu.
To je bilo verbalno predstavljanje naših novih „sugrađana“, a pošto slika
vredi hiljadu reči, ubacio sam i nekoliko svežih, da ne kažem ekskluzivnih,
fotografija. Toliko svežih, da još nisu ni „sišli sa voza“, a već su ufotkani!!!
Život je lep!!!
(tekst napisao i fotografisao: Aleksandar Marković)
0 Comments