Danas sam bila u Prvom sudu u Ustaničkoj ulici
dva puta. Neke overe i tako to. Kada sam drugi put morala da uđem u zgradu, imala
sam osećaj da bih radije bila negde drugde nego čekala ceo red opet…
Ali što se mora, mora se. Stanem u red i
odmerim dužinu. Slično kao prvi put kada sam završila za 25 minuta. Pogledam na
sat: 18.05č. Može. Stižem. Iza mene su došli neki čovek u odelu i žena.
Poslovni ljudi vidi se po držanju, garderobi i naravno aktovki. Objasnim im da
treba da dobiju papirić od nekoga sa šaltera, uplate u pošti, iza nas, određenu
sumu novca i da stanu u red. Poslušaju me i odu.
U međuvremenu naiđe još ljudi i ista stvar.
Kažem im proceduru. Ali jedan od njih, devojka je stala iza mene u red. Dok su
ostali se mučili kako da privuku pažnju osobe za šalterom i neprimetno prođu
pored gnevnih ljudi koji čekaju u redu (za cedulju sa iznosom ne treba da se
čeka red ali kada drugi vide da neko ide preko reda odmah se bune... valjda nam
je u mentalitetu da se bunimo, varamo, šunjamo...), onaj poslovni par se vratio
i stao iza devojke u red.
Vodili su neki živahan neopterećujući razgovor
a ja sam se na kratko isključila od svega i utonula u svoje misli. Po ramenu me
neko ćušnuo sasvim lagano i ponudio nešto.
„Ne, hvala.“ Kratko sam odgovorila na ponudu
čoveka.
„Uzmi, uzmi...“ dobacila je žena a ja sam tek
tada videla da mi čovek nudi malu tobleronu od bele čokolade. Kaže: „Uzmi.
Treba uneti malo šećera da ne budemo nervozni dok čekamo.“
Uzela sam i zahvalila se. Rekao je: „Da li neko
želi repete? Imam toga još u tašni. Malo je počelo već da se topi od ove
vrućine...“ Zahvalila sam se na ponudi i odbila.
Vrhunac njegove darežljivosti, ljubaznosti i
džentlmenstva je bio kada smo pojele, ona devojka iza mene koja je sada stajala
pored mene i ja, pružio je ruku i rekao da mu damo omot i da će on baciti u
smeće!
Nije sve(t) izgubljen-o! Još ima dobrih i
normalnih ljudi.
Ovo je nešto što me je stvarno iznenadilo,
prijatno razume se, da sam odmah danas morala da podelim sa vama.
Život je lep
a na nekim ljudima se to i jasno vidi!
0 Comments