Borba protiv čudovišta!



Ako ne očekujemo da sanjamo zašto spavamo duže ujutru? Svaku noć provodimo lutajući kroz snove: ružne, uznemirujuće, srećne i šarene. Nekada su prava noćna mora i ne možemo razaznati istinu od priviđenja, nekada su toliko opojni da i jutro krademo od dana samo da bismo nastavili na silu san od noćaš.

(*ovde se ne bavimo potencijalnim činjenicama da san traje svega deo sekunde, tako da nemojte gubiti poentu radi besmislenog mozganja i teoretisanja)

Pa zašto onda kada naiđemo na prepreku u životu, na neugodnu stvar koja nas plaši, ljuti, uznemirava, bežimo od nje i pokušavamo što dalje otići? Snovi nam govore da ako možemo izdržati sa takvim snovima celu noć onda možemo se s time boriti i na javi. Imamo snage, imamo moći, samo je trebamo naći. Da! Mi jesmo superheroji svakoga dana. Svako od nas treba da se zapita zašto beži? Da li je to zaista lakši put? Da li će naići na bolje ako odustane od stvari koju želi samo jer je s suprotne strane terena a na samom terenu je neko čudovište?
Ne. Pobornik sam misli da ako jednom pobegnemo od problema, to je uredu. Ako drugi put shvatimo da smo nešto uradili što nismo hteli jer je iskrsao neki problem, neko čudovište koje nas je uplašilo, onda treba da se zapitamo: koliko smo spremni dugo da bežimo? I kada ćemo shvatiti da nemamo gde pobeći? Baš kao u našim noćnim morama.

Razmislite o tome i borite se protiv čudovišta...  

Život je lep!

0 Comments