Ako ne očekujemo
da sanjamo zašto spavamo duže ujutru? Svaku noć provodimo lutajući kroz snove:
ružne, uznemirujuće, srećne i šarene. Nekada su prava noćna mora i ne možemo
razaznati istinu od priviđenja, nekada su toliko opojni da i jutro krademo od
dana samo da bismo nastavili na silu san od noćaš.
(*ovde se
ne bavimo potencijalnim činjenicama da san traje svega deo sekunde, tako da
nemojte gubiti poentu radi besmislenog mozganja i teoretisanja)
Pa zašto
onda kada naiđemo na prepreku u životu, na neugodnu stvar koja nas plaši,
ljuti, uznemirava, bežimo od nje i pokušavamo što dalje otići? Snovi nam govore
da ako možemo izdržati sa takvim snovima celu noć onda možemo se s time boriti
i na javi. Imamo snage, imamo moći, samo je trebamo naći. Da! Mi jesmo
superheroji svakoga dana. Svako od nas treba da se zapita zašto beži? Da li je
to zaista lakši put? Da li će naići na bolje ako odustane od stvari koju želi
samo jer je s suprotne strane terena a na samom terenu je neko čudovište?
Ne.
Pobornik sam misli da ako jednom pobegnemo od problema, to je uredu. Ako drugi
put shvatimo da smo nešto uradili što nismo hteli jer je iskrsao neki problem,
neko čudovište koje nas je uplašilo, onda treba da se zapitamo: koliko smo
spremni dugo da bežimo? I kada ćemo shvatiti da nemamo gde pobeći? Baš kao u
našim noćnim morama.
Razmislite o tome i borite se protiv čudovišta...
Život je lep!
0 Comments