Moja draga "grkinja" mi je govorila pre nekoliko godina da moram da počnem da vežbam, idem u teretanu, trčim i tako to kako bih smanjila migrene koje su me ubijale. Dugo sam se opirala. Ne zato što mislim da je to loše.. ili dobro. Već jednostavno nisam videla sebe u tome. Iskreno, ni sada ne vidim.
Biciklizam.
Nešto je jednog dana kvrcnulo u mojoj glavi. Da li bes, da li loš osećaj, da li je prosto bio pun mesec... ko to zna. Isterala sam bajs iz stana i krenula da vozim. Bicikla dugo nije bila servisirana. Samo sam uzela da je vozim. Malo je išlo teže, ali izvodljivo. Ispostavilo se da je guma malo ispustila a da je kočnica bila malo zaglavljena uz gumu pa su jedna drugu kočile. Ono što je mene iznenadilo jeste da sam uspela da vozim i "pod ručnom" kako bi to moglo da se opiše.
O biciklizmu i iskustvima neki drugi put, jer ako krenem ovde odužiće se.
Joga.
Imala sam problem sa spavanjem. Dosta briga i obaveza me iscrpljivalo do te mere da nisam mogla da zaspim noćima. Tek pred zoru bi me uhvatio san. Razmišljala sam da počnem sa nekim meditacijama, mantrama i tako dalje. Skinula sam aplikaciju Calm za mobilni i slušala umirujuće zvukove. U početku su pomagali, ali posle sam uspela i njih da "probijem" tako da su se misli rojile u nedogled. Razmišljala sam da se okrenem ka crkvi i da idem na nedeljne mise za početak. Da vidim kako to izgleda i da li će to moći da me umiri. Kako sam kasno ustajala jer sam pred zoru tek mogla da zaspim, nisam uspela da odem.
Znala sam za jogu i htela sam da probam. Istraživala sam gde sve u mom kraju ima joga da je besplatna uz moju Fit Pass karticu. Pronašla sam da imaju Hata Jogu. Dosta sam istraživala i zaista mi se svidela ideja. Sve prijateljice sam pitala da mi se pridruže za prvi čas jer do sada nikada nisam imala prilike da vežbam u teretani pa eto neka od njih da mi se nađe. Nisam uspela ni jednu da pridobijem.
Na kraju se moj suprug sažalio na mene i ponudio da zajedno odemo u teretanu da isprobamo sprave. Srećna i zadovoljna, prihvatila sam ponudu oberučke (kako glupo zvuči ova reč). Otišli smo i prvo smo isprobavali bicikle. To je bio i uvod u zajednički pravi biciklizam posle. Potom sprave, a završili smo na trakama. Vratili smo se u stan, ja srećna i umorna, on umoran. Otišli smo još nekoliko puta dok mi se nije pridružio sa biciklom na ulicama.
Sa još jačim motivom da krenem na jogu, jednog dana sam se prosto setila aplikacija. Našla sam app Yoga Daily, popela se na krevet i počela sa prvom vežbom za početnike. Muž me gledao i smejao se mom lomatanju. Nisam uspela da odradim sve kako treba ali sam bila uporna i prošla svih 31min, odnosno 25 vežbi. Sutradan sam uzela deblji peškir, stavila na pod i krenula od početka iste vežbe. Opet sam se lomatala, sve me bolelo, ali sam izgurala. Nedelju dana kasnije, vezbe sam radila pravilno i osećala sam se bolje. Ispunjenije. Mogla sam da spavam.
Dok smo bili na našem letnjem proputovanju nisam se bavila jogom, ni biciklizmom. Ali smo koristili svaki mogući trenutak da šetamo i da plivamo.
Po povratku vratila sam se stvarima koje me ispunjavaju.
Ali ne i zdravom životu. Volim i dalje da jedem pljeke, pijem koka kolu, jedem vrelo lisnato testo u ponoć...
Bila sam pred polazak na naše putešestvije kod lekara na sistematskom pregledu. Detaljnom. Po prvi put da mi je sve u najsjajnijim brojkama i granicama. A to je sve bilo pre ove moje ere aktivnog života.
Ne znam zašto sam vam ovo pričala, ali osetila sam potrebu da sa vama podelim šta me čini srećnom ovih dana.
0 Comments