Pepsi vs Coca-cola

U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.
 
Danas sam imala na umu pisati o nečemu drugom, ali ova vest me je toliko nasmejala i iznenadila da sam je morala podeliti sa svima.

Opšte je poznat rat između Pepsi i Coca-cola kompanija.

Setimo se fotografije gde dostavljač Pepsija pije Koka-Kolu misleći da neće biti "uhvaćen". Naravno, to niti je bio početak, a kako vidimo ni kraj rivalstva.

 Sve smo gledali prethodnih godina sa strane, mislili da će se borbe smiriti i da će dva magnuma naći zajednički jezik.


Ali... Opet su nas iznenadili!

Boje i detalji


Dok sam razmišljala danas o bojama koje su mi potrebne za početak avanture sa brodićem (o tome više u nekom sledećem postu) primetila sam boje koje me okružuju. Sve su vesele, radosne i prijaju oku.

Ovo su detalji koje retko ko primeti u toku jednog dana.
A zamislite - one nas okružuju svaki dan!

Vuku nas na radost ali smo mi prezauzeti brigama da bismo ih videli... 

Sada je prilika da zastanete i pogledate.
Kada zaboravite lepotu prirode koja nas okružuje...
... a ne možete je videti preko dana svojim očima...
...vratite se ovde i pogledajte još jednom.

Život je lep!


Mnogi od poznanika i prijatelja, me pitalo zašto ovo pišem? Zašto sam sebi “natovarila” još jednu obavezu u danu? Povrh svega – zašto sam počela pisati svaki dan?


Odgovor je samo jedan – ŽIVOT JE LEP!


To je ono zašto sam počela pisati ovaj blog. Želim uživati u životu i iskoristiti ga maksimalno. Želim svakom od vas koji čitate, da pokažem da je ŽIVOT LEP! Da vam dam ideju kako da upotpunite dan i zivite svakog sekunda, bilo ta sekunda bila noću ili danju, jer ŽIVOT JE LEP! 


Loše stvari nas neminovno okružuju. One će do našeg uha pre stići nego bilo koja lepa slika koju ja ili drugi postavimo negde. Duže ih pamtite i prepričavate nego lepe. To je neosporna činjenica. Ali ZAŠTO?
Iako znam da ne mogu to promeniti, ja želim da se trudim. Da dam sve od sebe da vam svima pokažem da je ŽIVOT LEP i da lepe stvari podjednako zaslužuju vašu pažnju.


Da li ću pričati o maketarstvu, hobiju koji ne može da vas izneveri? Da li o kulinarstvu kao hobiju čiji je cilj da zadovolji vaša, i vama dragim ljudima, čula? Da li o restoranima iz kojih za pristojne pare možete poneti lepe uspomene ili anegdote koje ćete prepričavati prijateljima? Da li ću promovisati sebe kroz postove o izradi logo-a, koji nekome mogu dati ideju za saradnju ili nešto sasvim treće? Da li ćete dobiti inspiraciju pri odabiru knjiga u knjižari čitajući moje lične recenzije? Da li će vas moje pisanje podstaknuti na sopstveno? Nije ni bitno. Jedino što je bitno jeste – ŽIVOT JE LEP!


Da li ste mi počeli verovati? Ako ne, onda pročitajte tekst još jednom i dobro razmislite šta je ustvari život. Za šta mi svi radimo naporno? Za šta gubimo ceo dan na poslu bez normalne hrane oduzeti od svojih porodica i toplog doma pokušavajući da zaradimo neki dinar? I na kraju za šta nama služi novac?? Kada dobro razmislite, videćete da je samo jedan odgovor.


Da nam ŽIVOT bude LEP!

Uživajte u životu, čitajte i dalje… 

ALEKSANDAR Vrline rata Stiven Presfild


Ne znam kako je fizički izgledao Aleksandar, ali njegove porive, potrebe, misli, želje, težnje, vrline pa i mane, koje je opisao Stiven Presfild, su mi približili i pokazali njegovu unutrašnjost i samu dušu velikog vojskovođe. Detaljno je opisivao njegovu strategiju, razmišljanja, unutrašnje borbe kao i borbe sa svojim zapovednicima i kombinovanja pod svojim šatorom pred svaku bitku, da kada bi opisivao direktan razvoj bitke čitaocima ostaje da čitaju dalje i navijaju svim srcem na način kao što se njegova vojska borila uz njega. Sviđa mi se što je knjiga napisana kao beseda samog Aleksandra, osvrćući se i na ljude koji su bili rame uz rame sa tim velikanom, odajući im počasti koje su svakako zaslužili. Uvučeni u velike i jasne opise čitaoci će se iznenaditi na kraju knjige što neće morati da čitaju detaljno i kraj. Aleksandar odlazi u najboljem svetlu sa svim počastima kakve zasluzuje, postala sam subjektivna čitajući knjigu, "u legendu" kako i sam autor to naziva. Kralj Evrope i Azije posle čitanja ove knjige nastavlja da živi u svakom čitaocu. Veoma sam zadovoljna čitanjem knjige, ovo mi je prva knjiga od Stivena Presfilda, da sada vredno skupljam pare za Ognjenu kapiju. Topla preporuka čak i onima koji ne vole istoriju, sada će je zavoleti, a ono što je i najbitnije, razumeće je. Ovo nije istorijsko delo, ovo je pre svega roman oslonjen na istorijske činjenice!

Recept Br. 02 Domaći keks

Ko o čemu, ja o slatkišima :) A voooolim ih... Evo jedan meni drag, koji se sprema brzo a ukrašava dugo. Pogodan za sve praznike kada se većinski sedi i klopa.





Domaći keks


Sastojci:
350gr kristal šećera
350gr masti
4 kom jaja
1 kafena šoljica mleka
1 prašak za pecivo
1 vanilin šećer
1kg brašna (prosejano, tip-400, meko)

Priprema:
Sve pomešati i zamesiti glatko testo. Razviti na radnoj površini i praviti razne oblike, pa takve peći u podmazanom plehu (ili umesto podmazivanja, možete staviti papir za pečenje). Kada se ispeku, ostaviti da se prohlade i ukrašavati po želji. Na mojim slikama ukrašeno je topljenom čokoladom (čokolada za kuvanje i margarin, smućkani i otopljeni na pari), perlicama jestivim i šarenim čokoladnim bombonicama.

Uživajte! :)

Soul meet


Salvador Dali i njegova žena Gala

“Najdraža moja,

Pišem ti iz najgorih i najčistijih pobuda, da ostavim sve svoje grehe i pročistim dušu pred polazak. Rekla si da će svet stati kada odeš. Vreme je nastavilo da se iskrada iz mog života vukući me ka završetku. Zemlja je nastavila da se okreće iako sam bojkotovao Sunce navlačeći teške crne zavese na prozore, održavajući savršeni mrak u kući do večeri. Oko ponoći sam molio Mesec da se zameni sa  Suncem i krene unatrag, ali avaj, nikako da nađe pravu motivaciju...“

Završio je pismo, poljubio i stegao na grudi. Popeo se na stari most. Pogledao je u tmurno nebo s verom u sebe. Pogledao je u mutnu vodu, prekrstio se. S dubokim i teškim udisajem napravio je korak. Ni jedna misao, ni jedan pokret, ni jedan zvuk se nije otrgao od njega.

Tup udarac je na momenat razbio taj čudan muk. Voda je ubrzo izbacila na površinu beživotno telo muškarca i njegovu dušu, koja se vinula pravo ka nebu. Vreme za njega je konačno stalo. Mesec je prevladao Sunce, Zemlja je prestala da se vrti, vreme ga je dovelo do kraja i nestalo.

Maja Urošević 



Još jedna iz mog opusa objavljenih priča. Nastala je u junu 2009. godine i objavljena je među u najlepšim ostvarenjima sa IX konkursa za najkraću kratku priču u knjizi “Kuće u vazduhu” (“Alma”, 2009). Celu zbirku možete download-ovati u pdf-u sa sledećeg linka: 
ili kupiti preko njihove online stranice. 
(Za detaljnija uputstva čitalac se upućuje na sajt izdavačke kuće "Alma")

Nadam se da ste uživali... Za koji dan sledi još neka moja lepa priča.

Voda za slonove



Večeras sam odgledala film “Voda za slonove” (Water for elephants) koji je pravljen po istoimenom romanu i odmah po povratku kući sam morala da podelim ovo sa vama. Prelepa ljubavna drama koja se uvlači svakim kadrom pod vašu kožu. Još sam pod jakim utiskom. Ne znam ni da li je pametno da vam pričam večeras o tome jer još ne mogu da saberem utiske. Ako volite drame poput „Beležnice“ (Notebook) i volite circus, ovo će vas oduševiti.

Tražeći malo o filmu po internetu (pre odlaska na projekciju), naišla sam na dobar tekst koji govori dosta i koji bih vam preporučila da pročitate.

 i zvanični sajt ovog filma:

a evo i najave za film:



Kod nas se, na žalost, prikazuje samo na jednom mestu. Kojem? Istražite sami... ;)

Orao u Beogradskoj


Lokacija: Beogradska ulica, restoran – picerija „Orao“
Preporuka: Srpska klasik pica
Sastojci: Kečap, sir, šunka, pečenica, kobasica, kajmak, feferoni, slatka paprika, bosiljak. Izgled bih rekla kao na slici, ali nismo izdržali da je nenačnemo i upropastimo originalni...


Sa dragom osobom sam pre neki dan posetila piceriju „Orao“ u Beogradskoj ulici, sa namerom da još jednom probam srpsku klasik picu pre nego što započnem priču o njoj.

Kada smo ušli na glavna vrata ugledali smo našeg omiljenog konobara Marjana (nadam se da sam tačno zapamtila ime). Pozdravio nas je ugodnim „Dobar dan“. Kada smo se smestili i raskomotili, doneo je jelovnike i upitao nas da li želimo da naručimo neko piće dok pogledamo ponudu. Naručili smo naše standardno, bez limuna sa dosta leda (izgleda da ova kombinacija nikako ne paše drugim konobarima). Dok smo se premišljali za narudžbinu hrane, doneo je, poslužio nas i udaljio se dok smo većali. Moj saučesnik u testiranju, ispitivanju, probanju hrane kao i otkrivanju restorana, pozvao ga je i naručio.
Usluga je bila vrhunska. Nije bilo nabijanja poslužavnika u grlo gosta, niti mudrovanja (posle serviranja svega rekao je „izvolite“ i „uživajte u hrani“) tj. ćutanja, niti namrštenog lica. Ne. Bio je vrlo profesionalan i prijatan.


U ovom konkretno restoranu na ovoj lokaciji u jelovniku piše da ta pica sadrži feferone koje ja ne volim da jedem. Zato ovde uvek naglasimo da ih ne stave. Kada nam porudžbinu donose Marjan ili Rade pica izgleda savršeno. 
Imaju jednu konobaricu, kojoj šta god da kažeš ona će doneti porudžbinu onakvu kakva je u originalu. Donela nam je SA feferonama iako joj je naglašeno da se ne stave. Nasuprot tome, u jelovniku iste picerije ali u 29.Novembra ne stoje feferone ali ih rado stavljaju bez pitanja. Tu služi jedan konobar koji mi je, dok sam gledala šta bih naručila za desert, bukvalno oteo jelovnik iz ruku i odneo ga u nepoznatom pravcu... na to nemam ni komentara, još uvek! Tamo se definitivno ne vraćam.


Umesto o pici, šta god ja rekla ne mogu vas ubediti da je probate sem ako to sami ne poželite, ovu priču sam pretvorila u hvalospev o konobaru Marjanu. Pa neka sam.

Još bih kratko prokomentarisala preostale „Orlove“ u bulevaru Kralja Aleksandra. Prvo onaj kod depoa je definitivno za preporuku. Deluje uredno i prijatno. Nasuprot njemu onaj drugi deluje neprimamljivo, usluga je... nemam baš neki komentar. Pušenje je dozvoljeno iako nemaju adekvatan protok vazduha, kao u ostalim „Orlovima“.


Ko voli nek´ izvoli.


U planu za probanje: Piletina sa kikirikijem.
Ako je neko probao, neka javi kako je prošao. Zainteresovalo me.
Piletina s kikirikijem, Orao kod Depo-a u Bulevaru Kralja Aleksandra

P.S. Probala sam... Sa slike se dosta vidi... Meni se lično baš ne sviđa.

Balkanska šaputanja

Panta i ja na dodeli zahvalnica
Ekskluzivno, samo za moj blog, otkrivam sadržaj moje priče "Gospodin Pera" koju je objavio PantaOz Publishing 2009.godine u Brisbejnu, Australiji, u okviru zbirke "Balkanska šaputanja". Autorska prava i dalje zadržavam ja tako da ovaj tekst ne možete kopirati i zloupotrebljavati u svoje svrhe.



 
Gospodin Pera


Ovo je priča o gospodinu Peri. 

Gospodin Pera je jedan mudar, hrabar čovek dobre duše, u narodu poznat po svojoj čestitosti. Niko nikada za njega nije mogao čuti lošu reč, omiljen u društvu, a ipak još uvek ostade neženja. Previše izbirljiv, mislite u ovom trenutku? Možda. A možda se za njega nikada nije našla prava devojka, čestita, mila i draga.  

Jednog dana dok je gospodin Pera pridržavao vrata staroj gospođi, punih ruku i užurbana pored njega je prošla devojka lepršave duge kose boje čokolade.  Perin pogled ju je pratio opčinjen njenim cvetnim parfemom… 

“ Ko je ta devojka?” – razmišljao je gospodin Pera.  

Lepa duga kosa, vitak stas, zanosan miris ostavili su gospodina Peru bez reči i pokreta… Stara gospođa je ušla u zgradu a Pera je ostao na ulazu držeći vrata. Sada je već zurio u praznu ulicu zamišljajući samo nju…  Gospođa se okrenu i videvši Peru zamisljenog, osmehnu se i reče pri odlasku: “Hvala, gospodine Pero.” Time trže Peru iz zamišljenosti. Pogled mu pade dole, razočaran što je nešto tako lepo, nestalo u trenu. Kraj svojih nogu vide crvenu maramu kako bespomoćno leži na asfaltu.  Znao je da je njena, ali nije znao kako da je nađe i da joj vrati... Tužan podiže maramu, prinese je licu i oseti poznati cvetni miris, koji mu je vratio zamišljenost na lice i izmamio širok osmeh. Bio je to osmeh od milion dolara... Maramu je poneo sa sobom i seo u obližnji kafic u nadi da će se devojka vratiti po nju.  Ispio je dve kafe a devojke nije bilo. Tužan ali nimalo obeshrabljen, krenuo je kući.

Sledećeg jutra, uporan da je nađe, lutao je okolnim ulicama gledajući u prolaznike. Snaga ga je vremenom lagano napuštala kao Sunce vedro nebo toga dana. Rešio je da odustane i sutra pokuša ponovo. Stvarajući imaginarnu ličnost u svojoj glavi na tren mu se učini poznati cvetni miris. Brzo se okrenuo  ali od nje ni traga. Gospodin Pera je mislio da ga je opsesija o devojci koja možda postoji samo u njegovoj mašti dovodi do umišljanja... Samoanalizu mu prekinu zvuk zvona sa vrata prodavnice cipela pored koje je prolazio. Iz prodavnice istrča ona! Bila je lepša od Venere. Lepa duga kosa boje čokolade koja se viorila na vetru, ružičasta lepršava haljina koja joj se slivala niz telo, duge noge koje su trčale u novim sandalama... Pera je samo stajao opčinjen prizorom. Ni reči ni pokreta od njega nije bilo opet. U žurbi je, ne gledajući, naletela pravo na Peru i trgla se:

“Izvinite…” – rekla je umilnim glasom kroz iskren osmeh.

Pera je i dalje samo stajao bez reči. Devojka nastavi užurbano sa kesama niz ulicu.

“Izvinite, izvinite… izvinite, prelepa gospođice…” – vikao je Pera za njom.

Ona se okrenu i Pera krenu ka njoj. Sa niskog balkona ubra cvet, stavi ga u njenu maramu i pruži joj.

“Ova marama Vam je ispala dok ste žurili pre neki dan…”

“Hvala, hvala najlepše” – zahvali se ona.

Kada je videla cvet zarumene se i nabaci neki stidljivi osmeh sasvim nesvesno.

“Mogu li Vas ponuditi kafom u obližnjem kafiću?” – smelo nastavi Pera.

“Gospodine hvala što ste mi vratili maramu, ali ja stvarno žurim… Drugi put” – osmehnu se spremna da krene.

“Ali gospođice… prelepa gospođice… učinite mi čast da Vas bar otpratim do kuće, da još malo uživam u Vašem društvu.”

Devojka ne reče ništa, samo se blago osmehnu i krenu, a Pera je pošao za njom…



Maja Urošević





Recept Br. 01 Brownes

Razmišljala sam koji recept da prvo podelim sa vama… Na žalost, nemam ni jednu sliku spremljene  hrane u svojim albumima, ali će se to promeniti. Sada ću za odabrani da postavim slike koje sam našla preko neta, a vi ćete to da mi oprostite. Čim ukradem malo vremena i napravim lično, dodaći i njih. Obećavam.


Brownes
– ili čokoladni kolač sa čokoladom od čokolade i zamišljen kao čokolada –

Sastojci:
150gr čokolade za mešanje (od sada pa na dalje u mojim receptima će biti isključivo reči o Pionirovoj čokoladi za mešanje, zbog njenog sastava, načina topljenja i načina stezanja)
125gr margarina (od sada pa na dalje u mojim receptima će biti isključivo reči o Vitalovom stonom margarinu, srebrne boje)
100gr kristal šećera
100gr brašna (prosejano tip 400- meko)
1/3 kesice praška za pecivo (preferiram Dr. Öetker, mada je izbor slobodan)
2 sitna jajeta
Prst soli (znači dodati soli koliko zahvatite između dva prsta, a to bi trebalo da je malo)
75gr krupno seckane čokolade za mešanje (ovo je već lični izbor i odabir ličnog pečata. Ja obožavam čokoladu i zato sam nju stavila. Moguće je staviti i voće poput: jagoda, malina, višanja, trešanja...) 


Priprema:
Izlomite ćokoladu (onih 150gr) i istopite je u staklenoj manjoj činiji ili lončetu na tihoj vatri (ili pari) sa margarinom uz stalno mešanje. Topiti dok se ne dobije glatka tekuća masa. U posudi za miksiranje umutite jaja i šećer (možete razdvojeno mutiti žumance sa šećerom pa posle spojiti sa belancetom u jedno ili odmah sve umutiti, izbor je na vama). Dodajte brašno sa praškom za pecivo. Posolite (I ne preterujte sa soli. Ako i zaboravite da posolite ne opterećujte se, neće se primetiti razlika) i dodajte onu istopljenu čokoladu koja bi trebalo da je i dalje u tečnom (otopljenom) stanju. Sve to umutite mikserom do glatke smese. Kada ste završili sa mućenjem dodajte prilog (onih 75gr čokolade ili voća) i samo blago promešajte nečime (kašika, špatula...).


Sipajte smesu u pravougaoni pleh (kalup) dimenzija 10x12cm (ne pokušavajte da napravite veću količinu u većem plehu, smesa se neće ispeći i kolač će vam zagoreti u pokušaju da ga ispečete. Verujte mi na reč, probala sam) obloženim papirom za pečenje (ovo je najlakša varijanta mada možete i da pečete na brašnu). Poravnajte površinu  smese u plehu da bi se ravnomerno ispekla. Ako vam je ostalo još priloga koje niste stavili, možete ih sada dodati odozgore. Pecite u rerni na 190°C 15 minuta. Kada je gotov, kolač izvaditi iz rerne i pustite ga da se malo ohladi u plehu. Tek kada je kolač ohlađen, isecite ga na kocke i poslužite.
 

Druga opcija je da kalup ne bude pravougaoni već možete koristiti onaj pleh za projice. Tada ćete moći da napravite veću smesu i da ih oblikujete kao čuvene cupcake.
Ukrašavanje po ličnom izboru, mada ako su kocke bolje kada su same i što više čokoladne.






Uživajte i javite mi kako su vam ispali kolači (u komentarima).


STARDUST by Nil Gejmen

strana verzija knjige
Nil Gejmen je britanac i radnju knjige smešta u okolinu Londona. Ima junaka, magije, gospe zbog čije ljubavi vredi umreti, borbe za moć, raznih čudnih izmišljenih bića, opasnosti, vremenskog ograničenja i ostalog. Knjiga vas drži budne do kraja. Vešto je napisana tako da se ne može naslutiti sve na pola knjige, mora se pročitati do kraja. Kao i svi britanci, ni on ne odstupa od čudnog, ponekad mračnog pripovedanja. U ovoj knjizi, uprkos raznim detaljima smrti, ipak je težište na bajci, mašti, humoru (doduše britanskom), nestvarnom i čarobnom, a to je ono što ovu knjigu čini neodoljivom i posebnom. 
poster za film
Iako se film oslanja na radnju knjige, amerikaanci je ne prate doslovno i prave svoju verziju. Film i knjiga se dodiruju samo u osnovnoj ideji i velikom delu mašte ali je svaki na svoj način napisan i prikazan narodu. Vredi pročitati knjigu a i odgledati film, ali (ako je to moguće) ne povezivati te dve verzije. Ja lično sam prvo gledala film, ne znajući da postoji knjiga. I na kraju da kažem, nedajte se prevariti brojem strana. Sve je tu! :)

Milano, Italy


Dva puta sam posetila Italiju. Videla sam Milano, Firencu, Pisu, Veneciju, Sienu i Montekatini. Neki gradovi su lepši od drugih, neki su me razočarali, a u neke se ne bih vratila više.

Ali sada neću pisati o svima, već samo o najlepšem: Milanu. Verujem da je većina automatski izgovorila Firenca na kraju moje rečenice i prevarila se.
Na ulazu u "nadkrivenu" ulicu

Neću vas gušiti šta sve taj grad poseduje od znamenitosti (a poseduje), niti koliko ima stanovnika (u svakom slučaju mnogo), ni na kolikoj površini se prostire (dosta većoj od Beograda). Ne. Ja ću vam pričati kako je biti turista u tom gradu.


Prvo i osnovno, kupiti flašicu vode koju ćete nositi uvek i baš uvek sa sobom! Trafika nema u izobilju kao kod nas. Mislim da sam ih viđala samo u podzemnom prolazu metroa. Na Duomo (Katedrala, uvek u renoviranju) trgu se može naći jedna-dve ali je voda skupa bespotrebno.

Pica na glavnom trgu u „natkrivenoj ulici“ je uprkos lokaciji povoljna i ukusna, mada sam ja imala par zamerki. Ukus se ne razlikuje od našeg sem što kod njih ne postoji capricciosa (ovo sam proverila). Slatkiši i prodavnice čokolade, postoje i prelepo su aranžirane. Na tu temu ne smem više ni reč, ogladneću.

Prevoz: savršeno funkcioniše ali do (čini mi se) 23h. Ako se varam neka me neko ispravi preko komentara (Hvala). Metro prihvata najveći broj ljudi koji želi putovati gradskim saobraćajem pa su nadzemni (tramvaj i autobus) poluprazni. Ne preporučujem švercovanje u prevozima, nikako. Oni, iako ste stranac bez pasoša kod sebe, će vam naplatiti kaznu i to ne baš malu. O taksistima ne znam da li da počinjem. Noću taksi mogu „uhvatiti“ samo meštani pozivom sa telefona.slučajno hvatanje taksija se može odužiti na nekoliko sati, a pešačenje nije opcija kao ni upotreba gradskog prevoza.
Ceo grad funkcioniše danju skoro savršeno. Nedostaju im marketi, trafike, pekare dok u izobilju imaju modne prodavnice. McDonalds, Zara, H&M i Bata su najrasprostranjenije. Cene u Zari i Meku su identične našim kao i asortiman, dok je Bata (za verovali ili ne) čak skuplja kod nas.

Arhitektura je fantastična i o njoj ne bih mnogo dužila jer skoro sve se može videti na netu. Ono što me je razočaralo je čuvena MILANSKA SKALA, pored nje sam slučajno prošla. Da nisam videla repertoar ne bih ni zanala da se nalazim pored tako bitne građevine.
Nezaobilazno i strogo preporučljivo je da odvojite ceo dan i ponesete sve potrebštine sa sobom (voda i opet voda i sendviči) i popnete se na katedralu. Obavezno ići peške. Osećaj je fantastičan. 

Kada dođete na vrh imaćete utisak da ste osvojili Milano. A zapravo, Milano je osvojio vas!

Velike Stepenice



Unutrašnjost picerije
       Pre par godina sestra i ja samo „otkrile“ novu piceriju. Vraćale smo se iz štamparije po vrelom danu uz nenormalan broj stepenica (tada sam shvatila zašto tu ulicu zovu Velike Stepenice) crpeći svaki atom snage u nogama da stignemo do Pariske ulice i nekako se domognemo Knez Mihailove. Snaga nas je izdavala, mi smo bile uporne, ali baš kada smo mislile da ćemo sesti na beton i odmoriti, ugledale smo piceriju Stepenice! Zavirile smo im u baštu koja je zaštićena zelenilom od širih pogleda. Ispred ulaza je stajala ponuda dana i odlučile smo da istražimo. Moram samo da kažem da nisam neki ljubitelj novih stvari i lokacija. 

Ulaz u piceriju
 Restoran, picerija i muzički bar. Sastoji se iz dve celine koje dele pomenuta ulica Velike Stepenice nadomak Kalemegdana. Penjanjem, prvo ćete naići na piceriju koji se nalazi sa vaše leve strane, a potom i na Music Bar sa vaše desne strane nešto višlje. 

Pogled sa stepenica na Music Bar



Sadrži italijanski i kineski meni sa primesama domaćih specijaliteta, a prošle godine su uveli i doručak u ponudu. Usluga opuštena, skoro neprimetna i za svaku pohvalu. Pustiće vas da uživate u društvu i hrani ali će uvek biti u blizini da vas usluže kada to poželite. Hrana za oba dela se priprema u jednoj odvojenoj kuhinji koju ne možete videti jer se nalazi u prostorijama ispod picerije, sem pice koje spremaju samo u kuhinji picerije, tako da vam zamiriše skoro svaki sastojak dok je prave. Ako sedite na pravom mestu, možete i da vidite kako je prave.

Bašta picerije
Picerija se sastoji iz baštenskog dela, kuhinje, šanka i ugodnog prostora gde se služi hrana, koja ima diskretan pogled na reku, opremljena drvenim enterijerom. Prvi put kada sam naručila picu imala sam osećaj da se ne nalazim u Beogradu već u nekom italijanskom gradiću.


Pogled sa terase Music Bar-a
Music Bar sam posetila jednog  petka po završetku večernje predstave u pozorištu Slavija sa dragom osobom. Otkrili smo živu muziku (možete uživati petkom i subotom, ostale dane nismo proveravali), zatvoreno-otvoreni prostor za sedenje, fantastičan pogled na reku (sedeli smo tik uz ogradu) i kvalitetnu ponudu vina. Hrana se služila do 23h, a muzika je svirala bar do 01h posle ponoći.


Apsolutna preporuka!


Tip: probajte Kanelone sa šunkom, Calzonu, Pizza Prshuto, Pizza Diavolo Piroška Italiana ;)
Pizza Prshuto (pršuta, paradajz i rukola uz poznate ukuse pice)
Calzona (mala)

Od kutije do lokomotive



Danas želim da vam pričam o jednom zanimljivom hobiju – MAKETARSTVU.

Uslovi za sklapanje maketa: strpljivost, vid, slobodno vreme (doba dana nije određeno), prostor za odlaganje sklopljenih i raspoložive finansije.

UPOZORENJE 1: Vrlo je zarazno. Kada sklopite jednu, ne dozvolite sebi da odmah odete na internet (ili obližnju prodavnicu) i kupite sledeću!
Razlog je vrlo jednostavan: Nećete imati gde da ih sve izložite!

Počela sam da se time bavim kada još nisam znala ni četkicu da držim u ruci pa mi je tata, koji je bio glavni inicijator, davao čačkalicama da bojim neke ljudiće. Ah, upravo ih gledam, svi do jednog su umazani bojama. Iz sadašnje perspektive mogu da vam kažem da to nije bila pametna odluka jer čačkalice upijaju mnogo boje. Ne sećam se zašto, ni kada, smo prestali da se bavimo maketarstvom, ali nam poslednja – nedovršena – maketa jedrilice stoji na vidnom mestu zaštićena staklom. Čeka bolje dane...

2011. godine, na peti april vratila sam se starom hobiju sasvim slučajno. Vrlo draga i bliska osoba mi je poklonila za rođendan maketu voza. 
Evo kako je teklo sklapanje ITALERI Lokomotive BR 41...



Kutija, uputstvo i početak

Na delu

Prvi sklopljeni deo makete

Iz drugog uglova

Zumiran detalj

Lepljenje

Odmara dok ja radim drugi deo

Sklopljen i ofarban

Malo poziranja

Fotografisanje detalja

Dekali (ili sličice) su dodate

 
Pogled na zadnji deo
 
UPOZORENJE 2: Slaganje maketa je jedan vid psihičkog odmora. Upozoravam vas da ako zavolite ovaj hobi možete se i previše opustiti! 
Da li to valja? Ne znam. Kako ne znam? Ne verujem u prekomerno opuštanje, samo u prekomerni stres.

Happy Bday Marilyn Monroe

Vozeći se GSP-om do železničke stanice, visila sam nekom čoveku nad glavom. Dobro, više nad novinama koje je čitao nego nad glavom. Vozač autobusa nas je zanosio tako da nisam pročitala sve glavne naslove, ali mi je jedan privukao pažnju. Danas je (još par sati) 85 godina od rođenja, po meni najseksipilnije ženske osobe ikada, Merilin Monro (engl. Marilyn Monroe). Oduševila sam se što je neko to prvi objavio (neke legende nikada ne umiru) i na taj način obeležio godišnjicu njenog rođenja.





Poza koja i danas nosi samo njeno ime, kopirana previše puta...

Posle dugog putovanja po našem lepom gradu i gušenja u "lepo provetrenim i osveženim" prostorijama jednog državnog fakulteta, došla sam slomljena duhom kući ali sa jakom namerom da i ja dam svoj doprinos neprikosnovenoj lepotici. Tražila sam i tražila odgovarajuće slike koje bih umetnula u svoj post a naišla sam na jedan savršen tekst o njoj i celom njenom kratkom životu koji ću ubaciti kao link ovde
Glamur


Prelepa i ne-mršava...

Lik i harizme kojom opija čak i sa slika...